TALES AND LEGENDS AS INEVITABLE PART OF GROWING UP IN IVO ANDRIĆ`S SHORT STORIES FOR CHILDREN
DOI:
https://doi.org/10.7251/NS1601066IKeywords:
story, story telling, Andrić, childhood, fairy tales, legendsAbstract
This paper deals with fairy tale and legend as inevitable part of growing up of Andrić`s small hero characters in „On the coast” and „The Legend of rebellion” stories in which authentic narrative situation from our oral tradition has been reconstructed. Childhood in Andrić's narrative world is not a place of serenity and enjoyment but of bitter experiences that will remain for a lifetime. Analyzing two stories we show that as much as fairy tales and legends can be an inspiration for a young sensitive soul, they can even more poison that soul, too soon faced with the difficulty of existence.
References
Андрић, И. (1977). Уметник и његово дело, Сабрана дјела Иве Андрића. Сарајево: Свјетлост.
Андрић, И. ЗПП. (1981). Знакови поред пута. Београд: Удружени издавачи.
Андрић, И. (1997). Историја и легенда. Београд: Просвета.
Андрић, И. (2008). Сабране приповетке (приредила Жанета Ђукић Перишић). Београд: Завод за уџбенике.
Бахтин, М. (1989). О роману. Београд: Нолит.
Башчаревић, С. (2008). Легенде и симболи у Андрићевим романима. Београд: Издавачко предузеће „Филип Вишњић”.
Вучковић, Р. (2006). Андрић, паралеле и рецепција. Београд: Свет књиге.
Делић, Ј. (2011). Иво Андрић, мост и жртва. Нови Сад: Православна реч; Београд: Музеј града Београда.
De Certeau (1980). On the Oppositional Practices of Everyday Life. Social Text 3, 3–43.
Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ.
Јунг, К. (1996). Човек и његови симболи. Београд: Народна књига – Алфа.
Кајев, А. (1958). Народное поетическое творчество. Москва: Руская литература.
Кајзер, В. (1973). Језичко уметничко дело. Београд: СКЗ.
Кољевић, С. (1983). Приповетке Иве Андрића. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Лешић, З. (2008). Теорија књижевности. Београд: Службени гласник.
Lotman, Ј. (1976). Struktura umetničkog teksta. Beograd: Nolit.
Maclean. М. (1987). Oppositional Practices in Women’s Traditional Narrative. New Literary History 19 (1): 37–50.
Ostojić, К. (1967). Andrićevo prevazilaženje apsurda. Sarajevo: Svjetlost
Pantić, М. (1999). Modernističko pripovedanje, Srpska i hrvatska pripovetka/novela 1918–1930. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Пиличкова, С. (1997). „Турски народни приказни од Македонија и нивни носители”, у: Народно творештво на почвата на Македонија: Прилози за истражувањето на историјата на културата на почвата на Македонија. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите, стр. 216–221.
Радановић, Н. (1976). Огледи. Сарајево: Свјетлост.
Радуловић, О. (2009). Елементи бајке у приповеткама Иве Андрића, Научни састанак слависта у Вукове дане, „Место приповетке у српској књижевности, Доситеј Обрадовић и Европа”, бр. 38/2МСЦ, Београд: Чигоја штампа, стр. 259–271.
Радуловић, О. (2011). Нове научне методологије у настави књижевности. Нови Сад: Орфеус. РКТ: Rečnik književnih termina (priredila Tanja Popović). Beograd: Knjiga komerc.
Самарџија, С. (1993). „Знакови поред пута” и облици усмене књижевности, у: Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига XLI, свеска 1.
Станковић-Шошо, Н. (2006). Топос пута у српској народној бајци. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Фон Франц, М. (1996). „Процес индивидуације”, у: Човек и његови симболи, (прир. К. Г. Јунг). Стр. 179–279. Београд: Народна књига – Алфа.
Хендерсон, Џ. (1996). „Древни митови и савремени човек”, у: Човек и његови симболи (прир. К. Г. Јунг). 113–177. Београд: Народна књига – Алфа.
Šemsović, S. (2003). Fratri i fratarsko pripovijedanje, Novi izraz: časopis za književnu i umjetničku kritiku, Sarajevo, Vol. 6. No. 19, str. 11–30.
Downloads
Published
How to Cite
Issue
Section
