SOCIAL BEHAVIOR AND SCHOOL SUCCESS OF STUDENTS WITH INTELLECTUAL DISABILITIES

Andrijana Bakoč; Olivera Kalajdžić; Ivana Zečević; Bojana Mastilo

doi:10.7251/NSK1801115B

Authors

Andrijana Bakoč Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча
Olivera Kalajdžić Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча
Ivana Zečević Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча
Bojana Mastilo Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1801115B

Keywords:

social behaviour, students, school achievement

Abstract

The quality of social development depends on the influence of many factors, such as family, school, peers. Good social adaption is a predictor of good social affirmation, whereas socially unacceptable behavior can have an impact on the academic, emotional and behavioral development of a child. The aim of this research was examine the difference in the student's social behavior, which we observed through social competence and antisocial behavior in relation to the school achievements of students. The sample consisted of 50 students with mild intellectual disability (hereinafter referred to as MID), as experimental groups, and 50 typical development students (hereinafter TD) as a control group. The sample included students from the 2nd to the 5th grade. In order to gain a complete insight into the student's social behavior, the School of Social Behavior at School was used – SSBS-2 (School Social Behavior Scale, Second Edition, Merrell, 2002). The results showed that there is a statistically significant difference in the development of social competence in relation to school achievements, concerning the students with MID (p = 0.005), as well as students TD (p = 0.000). On the other hand, school success did not determine the difference in the expression of the antisocial behavior of students with MID (p = 0.540), whereas the difference was present in students with TD (p = 0.001). The obtained results confirm

the theoretical view of the importance of social competence in the overall functioning of the person, including the achievement of positive academic outcomes.

References

Ајдуковић, М., Ручевић, С. и Шинцек, Д. (2008.), Истраживање распрострањености ризичног и делинквентног понашања дјеце и младих у урбаним срединама – додатни потицај за циљану превенцију. Дијете и друштво, 10 (1/2): 27–47.

Baker, B. L., McIntyre, L. L., Blacher, J., Crnic, K., Edelbrock, C., & Low, C. (2003). Pre‐school chldren with and without developmental delay: behaviour problems and parenting stress over time. Journal of Intellectual Disability Research, 47(4‐ 5), 217-230.

Буљубашић Кузмановић, В., & Ботић, Т. (2012). Однос школског успјеха и социјалних вјештина код ученика основне школе. Живот и школа: часопис за теорију и праксу одгоја и образовања, 58(27), 38–53.

DeMatteo, D., Marczyk, G. (2005.), Risk factors, protective factors, and the prevention of antisocial behavior among juveniles. U: K. Heilbrun, N. E. S. Goldstein & R. E. Redding (ur.), Juvenile delinquency: Prevention, assessment, and intervention. New York: Oxford University Press, 19–44.

Дучић, Б., Каљача, С. (2015). The relationship between the level of adoption of social skills and academic success of students with mild and moderate intellectual disability. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 14(3), 285–302.

Грбовић, А. (2011). Социјалне вештине дее са оштећењем вида у различитим образовним окружењима. Докторска дисертација. Београд: Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Универзитет у Београду.

Gresham, F. M. (1986). Conceptual and definitional issues in the assessment of children's social skills: Implications for classifications and training. Journal of Clinical Child Psychology, 15(1), 3–15.

Илић, С. (2012). Подстицање просоцијалног понашања адолесцената. Мастер рад: Ниш: Филозофски факултет.

Junttila, N., Voeten, M., Kaukiainen, A., & Vauras, M. (2006). Multisource assessment of children's social competence. Educational and psychological measurement, 66(5), 874–895.

Каљача, С. (2008). Умерена интелектуална ометеност. Београд: Универзитет у Београду – Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Каљача, С. Дучић, Б. (2016). The relationship between self-regulation skills and academic success in students with mild and moderate intellectual disabilities. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 15(1), 23–42.

Каљача, С., Дапчевић, Д. (2011). Социјална компетенција ученика са умереном интелектуалном ометеношћу. Београдска дефектолошка школа, 17 (3), 537–547.

Каљача, С., Дучић, Б. (2011). Социјална компетенција ученика са лаком интелектуалном ометеношћу у школском окружењу. У: Н. Глумбић, В. Вучинић (Ур.). Специјална едукација и рехабилитација данас (стр. 236– 242). Београд: Универзитет у Београду, факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Кранжелић Тавра, В. (2002). Ризични и заштитни чимбеници у школском окружењу као темељи успјешније превенције поремећаја у понашању дјеце и младих. Хрватска ревија за рехабилитацијска истраживања, 38(1), 12.

Landsheer, H. A., Maassen, G. H., Bisschop, P., & Adema, L. (1998). Can higher grades result in fewer friends? A reexamination of the relation between academic and social competence. Adolescence, 33(129), 185.

Maguin, E. i Loeber, R. (1996.), Academic Performance and Delinquency. Crime and Justice, 20: 145–264.

Malecki, C. K., & Elliot, S. N. (2002). Children's social behaviors as predictors of academic achievement: A longitudinal analysis. School Psychology Quarterly, 17(1), 1–13

Маретић, Е., Синдик, Ј. (2013). Агресивно понашање, заштитни чимбеници и школско постигнуће ученика изван и унутар сустава институционалне скрби. Специјална едукација и рехабилитација, 12(1).

McFall, R. (1982). A review and reformulation of the Concept of Social Skills. Behavior Assessment, 4(1), 1–33.

Merrell, K.W.(2002). School Social Behavior Scales: User’s Quide. Eugene, OR: Assessment- Intervention Resource.

Микас, Д. (2012). Утјецај емоционалних и понашајних проблема на школски успјех ученика. Педагогијска истраживања, 9(1/2), 83–99.

Петровић, Ј. (2006). Перцепција квалитета социјалних односа у адолесценцији. Теме, 2, 291–305.

Шакић, В., Франц, Р. и Млачић, Б. (2002.), Самоисказана склоност адолесцената антисоцијалним девијацијама. Друштвена истраживања, 11 (2–3): 265– 289.

Welsh, M., Parke, R. D., Widaman, K., & O'Neil, R. (2001). Linkages between children's social and academic competence: A longitudinal analysis. Journal of school psychology, 39 (6), 463–482.

Wentzel, K. R., & Asher, S. R. (1995). The academic lives of neglected, rejected, popular, and controversial children. Child development, 66 (3), 754–763.

Zettergren, P. (2003). School adjustment in adolescence for previously rejected, average and popular children. British Journal of Educational Psychology, 73(2), 207– 221.

Жунић-Павловић, В., Ковачевић-Лепојевић, М., Павловић, М. (2009). Процјена социјалног функционисања ученика у школској средини. Настава и васпитање, 58 (3), 399–420

Спасеновић, В. (2004). Просоцијално понашање и школско постигнуће. Зборник института за педагошка истраживања, 36, 131–150.