LUDISM AS AN ELEMENT OF INTERPRETATION IN CHILDREN`S LITERATURE

Milena Ivanović

doi:10.7251/НСК1311295И

Authors

Milena Ivanović Универзитету источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини

DOI:

https://doi.org/10.7251/НСК1311295И

Keywords:

play, children's literature, ludic, nonsense, immanent approach

Abstract

Play as the most frequent manifestation of ludism in literary works for children is not merely cosmetic and entertaining function, but also cognitive and pragmatic one - attracting young readers and motivating them for future reading. Play as an element of literature for children is present in the works of folk literature, and in modern works that appreciate the reception needs of the child. Literary texts for children are frequently in their fundamental dimension more ludic than texts for adults just as play in the life of a child is more pronounced and more transparent than in the life of an adult. Given the importance of play in human life, especially children, this paper analyzes how much ludic activities whose most common manifestation is play, are present in the required reading for the second year of primary schools in the Republic of Srpska and how the term ludic as element can be used successfully in the interpretation of literay works for children at this age.

References

Ђаковић, П. и др. (2007). Читанка за други разред основне школе. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

Савић, Б. и др. (2007). Читанка за четврти разред основне школе. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

Zalar, D.(2002). Poezija u zrcalu nastavе: igre stihom i jezikom u susretima s djecom. Zagreb: Mozaik knjiga.

Кајоа, Р. (1979). Игре и људи. Београд: Нолит.

Katnić-Bakaršić, М. (2000). Lingvistička stilistika. Prague, Budapest: Open Society Institute, Center for Publishing Development Electronic Publishing Program. На сајту:http://www.e-lib.rss.cz. Очитано: 18.10.2012.

Клајн, И. Шипка, М. (2007). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј.

Kos-Lajtman, A. (2008). Ludička funkcija interferencije usmenih i pisanih poetičkih modela. Riječ - časopis za slavensku filologiju, Rijekа, Hrvatsko filološko društvo Rijeka, 14, sv. 4.

Лотман Ј.М. (1976). Структура уметничког текста. Београд: Нолит.

Наставни план и програм за основну школу, 2003: Бањалука: Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Николић М. (1975). Књижевно дело у наставној пракси. Београд: Научна књига.

Пражић, М. (1971). Игра као слобода. Нови Сад: Змајеве дечје игре и Културни центар.

Петровић, Т. (2002). Цветник народне књижевности за децу: Удружење писаца Лесковац.

Проп, В. (1984). Проблеми комике и смеха. Нови Сад: Дневник. Књижевна заједица Новог Сада.

Радовић, Д (2004). Антологија српске поезије за децу (предговор). Београд: СКЗ.

Росић, Т. (2010). Стваралачко проучавање нонсенсних прича Душана Радовића, у: Савремена књижевност за децу у науци и настави, зборник радова са научног скупа одржаног 20. марта 2010. године на Педагошком факултету у Јагодини.

Росић,Т.(2011). Иманентно-методичка предшколска интерпретација нонсенсног текста. На сајту: http://www.pefja.kg.ac.rs/materijalizanastavu.html. Очитано: 26.10.2012.

Huizinga, J (1970). Homoludens. Zagreb: Maticahrvatska.

Чуковски, К.(1986). Од друге до пете. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.