DEFINING THE CONCEPT OF HUMOR

Authors

  • Suzana Lalović Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини

Keywords:

humor, theories about humor

Abstract

The main goal of this paper is to define literary-theoretical concept of humor. In the first part of the paper humor is first considered in relation to similar concepts such as comical and funny while the second part of the paper offers a concrete analysis of humor. It can be viewed through theoretical explanations of Aleksandar Bošković, Nicolai Hartmann, Arthur Schopenhauer and Luigi Pirandello who all point out that humor is a particular kind of observation which requires impartiality and distancing from the subject of "everyday values and prejudices", but not in terms of emotional coldness. Thus defined humor becomes a special form of perspectivism, which among other things, includes the recognizing element.

References

Bahtin, М. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse (preveli Ivan Šop i Tihomir Vučković). Beograd: Nolit.

Bahtin, М. (1989). O romanu (preveo Aleksandar Badnjarević). Beograd: Nolit.

Bahtin, М. (2000). Problemi poetike Dostojevskog (prevela s ruskog Milica Nikolić). Beograd: Zepter book world.

Bergson, A. (1920). O smehu. Sarajevo: Veselin Masleša.

Bošković, A. (2006). Humor, Кnjiževna istorija br. 130. Beograd, 625 – 672.

Encyclopedia Britannica, „Carnival“ http:// www. britannica. com / EBchecked / topic / 96363 / Carnival, преузето: 23. 6. 2011).

Ženet, Ž. (2002). Da umreš od smeha. Figure V. Novi Sad: Svetovi. Кајзер, В. (1973). Језичко уметничко дело. Београд: СКЗ.

Липс, Т. (1975). O humoru. Književnost. Beograd, god. ХХХ, knj. LХ, sv. 5. Loma, M. (1995). Arebeska i groteska po shvatanju Fridriha Šlegela. Reč. broj 10, Beograd, str. 83–9.

Novalis (1960). Schriften, vol II. (eds. Richard Samuel, Hans-Joachim Mähl, Gerhard Schulz). Stuttgart: W. Kohlhamer Verlag.

Perišić, I. (2010). Uvod u teorije smeha. Beograd: Službeni glasnik.

Pirandello, L. (1963). Humorizam (preveo Vladimir Rismondo). Split: Novinskoizdavačko preduzeće „Slobodna Dalmacija“.

Ristić, M. (1957). Od istog pisca. Novi Sad: Matica srpska.

Roić, S. (1989). Jedan pojam traži teoretičara: prilog ponovnom čitanju Pirandellova ogleda o ‚Humorizmu‛, Republika, časopis za književnost, umjetnost i javni život. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske,131 – 139.

Секулић, И. (1959). Тек две три речи о хумору. Огледи, Српска књижевност у сто књига. књига 67, Нови Сад – Београд, 315 – 319.

Surio, E. (2000). O smešnom i komičnom. (prev. Mihailo Vidaković). Književnost, br. 1–2.

Хартман, Н. (1978). Комично. Естетика, Београд: Бигз.

Šlegel, F. (1999). Ironija i ljubav (preveo Dragan Stojanović). Beograd: Zepter Book.

Šopenhauer, A. (1981). Svet kao volja i predstava I (preveo Božidar Zec). Beograd: Grafos.

Downloads

Published

2023-03-05

How to Cite

Lalović, S. (2023). DEFINING THE CONCEPT OF HUMOR. Nova škola, 10(1), 90–105. Retrieved from http://novaskola.pfb.ues.rs.ba/index.php/ns/article/view/138