Бранка Р. Брчкало
Универзитет у Источном Сарајеву
Филозофски факултет Пале

УДК 371.3::808.61
DOI 10.7251/NSK1414003B
Прегледни рад

ФУНКЦИЈА МАЛЕ УСМЕНЕ ФОРМЕ – ПОСЛОВИЦЕ – У РАЗРЕДНОЈ НАСТАВИ

Апстракт:

У раду се говори о проблематици народних пословица и пословичких израза који, уз загонетку, чине мале усмене форме, самосталне и самобитне књижевноумјетничке творевине. Циљ рада је теоријско-методичка интерпретација пословице у настави књижевности за млађи школски узраст. Теоријско полазиште чини дефинисање пословице и њених структурних елемената тематике, композиције, језичке грађе, идејног слоја и естетске вриједности. Такође се дају прихватљиве класификације наших народних пословица на основу различитих критеријума. Методички аспект разматра како дијете са својим искуственим контекстом препознаје и разоткрива семантичка поља пословице која могу бити: спознајно, морално, психолошко, завичајно. Кроз пословицу дјеца ће схватити реченицу као најмањи облик језичке комуникације и књижевноумјетничког изражавања, спознаће метафору, ритмичку организацију и језичку концизност.

Кључне ријечи: пословица, пословички израз, семантичка поља, контекст, функција пословице у настави.

Литература

Buturović, Đ. i Palavestra V. (1974). Narodna književnost Srba, Hrvata, Muslimana i Crnogoraca. Sarajevo: Svjetlost. Zuković, Lj. (1976). Pripovijedanje i umovanje narodno. Predgovor u knjizi: Narodna proza (priče, poslovice, pitalice i zagonetke). Sarajevo: Veselin Masleša. Јовановић, С. (1972). Речник књижевних израза, Београд: БИГЗ. Kekez, J. (1984). Poslovice i njima srodni oblici. Zagreb: Zavod za znanost i književnost. Lalević, M. S. (1934). O našoj narodnoj prozi. U: Književni sever, god. X, sv. 7-8. Латковић, В. (1975). Народна књижевност. Београд: Научна књига. Rosandić, D. (1986). Metodika književnog odgoja i obrazovanja. Zagreb: Školska knjiga. Смиљковић, С. (2012). Даровитост ученика у тумачењу етичности текста српских пословица. У: Даровитост и моралност (зборник радова 17). Вршац, Арад, Битољ, Птуј. Solar, М. (1976). Теоrija književnosti. Zagreb: Školska knjiga. Škreb, Z. (1968). Sitni i najsitniji oblici književnosti. Umjetnost riječi 1/1968.

THE FUNCTION OF SMALL ORAL FORMS – PROVERBS – IN ELEMENTARY SCHOOLS

Summary

This paper examines the issue of national proverbs, which, with the verbal puzzle, make small oral form, independent and self-important literary creations. The aim of this paper is to show a theoretical and methodological interpretation of proverbs in the teaching literature for the students of younger school age. Theoretical background makes the definition of proverbs and their structural elements: themes, composition, language structure, conceptual layer and aesthetic values. It also provides acceptable classification of our proverbs based on different criteria. Methodical aspect discusses how a child with his experiential context identifies and exposes the semantic fields proverbs which may include cognitive, moral, psychological, native. By using the proverbs the children will understand the sentence as the lowest form of verbal communication and literary expression, and they will also recognize metaphor, rhythmic organization, and linguistic conciseness.

Key words: proverb, proverbial expression, semantic fields, the context, the function of proverbs in teaching.

Издавач:
Педагошки факултет у Бијељини

Часопис “Нова школа” налази се у првој категорији часописа у Републици Српској. (Министарство науке и технологије Републике Српске)