Валентина Р. Милекић
Данијела Д. Јелић
Филолошки факултет
Универзитет у Бања Луци

УДК 398
DOI 10.7251/NS1601333M
Оригинални научни рад

ТЕРЕНСКА ФОЛКЛОРИСТИКА И УНИВЕРЗИТЕТСКА НАСТАВА Засписи народних здравица као примјер добре праксе

Апстракт:

Методолошки добро осмишљен и стручно руковођен теренски рад са студентима на пољу фолклористике може да резултира како њиховим усавршавањем, тако и одређеним научним доприносима. Теренски рад омогућава стицање практичног искуства и развијање способности студената да самостално осмисле и спроведу теренско истраживање. Студентима се пружа могућност да стекну увид у основне методе теренског рада, изврше класификацију и анализу, те уоче законитости унутар фолклорног процеса. Овај вид праксе омогућава им и да лакше разумију концепт нематеријалне културе и очувања баштине, те да уоче њихову важност за национални идентитет. Њихова запажања, фрагментарна и појединачна, не могу се уопштити као закључак, али могу указати на могуће правце за даља истраживања како у науци о језику, тако и о књижевности.

Кључне ријечи: здравица, фолклористика, теренски рад, усменопоетски жанр, интердициплинарност, нематеријална културна баштина

Литература

Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд. Бојовић, З. (1989). Рукописна збирка корчуланских почашасница. Расковник, XV, 57/58. Богатирјов, Ј. (1978). Фолклор као нарочит облик стваралаштва. У: М. Бошковић Стули, Усмена књижевност. Загреб. Ђорђевић, М. (2000). Српске народне здравице и молитве. Београд. Лома, А. (2002). Пракосово. Београд: САНУ Балканолошки институт, Посебна издања 78. Недић, В. (1977). Слушаоци југословенске књижевности – сакупљачи усменог блага. У О усменом песништву. Београд: Српска књижевна задруга, стр. 240–257. Недељковић, М. (1991). Слава у Срба. Београд. Петровић, С. (2008). Прича и сећање: неки примери аутобиографског дискурса у фолклорним теренским записима из Србије. Књижевност и језик, LV/3–4, 339–354.
Петровић, С. (2010). Теренско истраживање фолклора – перпетуирајући процес. Гласник Етнографског института САНУ, LVIII (2). Београд, 43–58. Петровић, С. (2012). Дигитализација и заштита фолклора у Србији – актуелно стање. Дигитализација културне и научне баштине (ур. А. Врањеш, Љ. Марковић, Г. Александер). Београд: Филолошки факултет, 147–159. Петровић, С. (2013). Теренско истраживање фолклора у Србији: Кратак осврт, савремено стање и перспективе. Савремена српска фолклористика (ур. Зоја Карановић и Јасмина Јокић). Нови Сад: Филозофски факултет, 221–231. Петровић, Т. (2006). Здравица код балканских Словена. Београд: САНУ Балканолошки институт. РКТ (1992). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. Сикимић, Б. (1996). Етимологија и мале фолклорне форме. Београд. Сикимић, Б. (2006). Интердисциплинарни приступ истраживању традиционалне духовне баштине данас. У зборнику Неговање и заштита нематеријалне културне баштине у Србији. Београд: Музејско друштво Србије. Сладоје, Ђ. (2003). Душа са седам кора. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Смиљанић, М. (прир.). Народне здравице (Славарица). Преузето 15. децембра 2015. са http://www.rastko.rs/antropologija/delo/10004. Стефановић Караџић, В. (1953). Српске народне пјесме I. Београд: Просвета. Српски митолошки речник (1970). Београд: Нолит. Толстој, Н. И. (1995). Језик словенске културе. Ниш.

FIELD WORK IN FOLKLORE TRADITION STUDIES AND UNIVERSITY TEACHING

Summary

If well-conceived in terms of methodology, field work engaging students concerned with folklore tradition may result in benefits for both the students and the field of study. In essence, field work makes it possible for students to gain practical experience and develop skills necessary for designing and carrying out an independent field research. Students are provided with an opportunity to gain insight into some basics of field work, to classify and analyze, as well as to observe laws governing the processes in the field. In addition, this sort of practical experience facilitates understanding of the concept of non-material cultural heritage, and helps them fully comprehend its significance in terms of ethnic identity. Although their individual observations, fragmentary in themselves, cannot be taken as a general conclusion, they can point to possible directions of research in both language and literature.

Key words: toast, folklore tradition studies, field work, oral tradition, interdisciplinarity, non-material cultural heritage.

Издавач:
Педагошки факултет у Бијељини

Часопис “Нова школа” налази се у првој категорији часописа у Републици Српској. (Министарство науке и технологије Републике Српске)