Јасмина Клеменовић
Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет

Даринка Терзић
Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет

УДК 37.014.22:371.214
Прегледни чланак
дои: 10.7251/НСК1311 270K

РАНА ПИСМЕНОСТ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ УЧИТЕЉА И ВАСПИТАЧА

Апстракт:

Ставови „за“ и „против“ описмењавања деце пре почетка школовања често су предмет научних и стручних расправа те спекулација шире јавности. Ова тематика нарочито добија на значају са социокултурном теоријом дечјег развоја која сложен процес описмењавањатумачи као развојну појаву чији су зачеци садржани већ у првим годинам живота детета – тзв. рана писменост или писменост у настајању. Истраживања показују да је описмењавање умногоме олакшано деци која одрастају у подстицајном социокултурном окружењу или су прошла припрему у одговарајућимпредшколским програмима. Већина европских земаља са припремом за описмењвање деце започињесе око пете године живота. У таквим условима оправдано је интересовање за ставове практичара од којих се највише очекује када је у питању припрема заописмењавање деце код нас. Почетком прошле школске године у неколико основних школа и предшколских установа у Србији организовано је истаживање на узорку од 46 учитеља и 48 васпитача. Анкетирањем укупно 94 практичара утврђеноједа половина учитеља и једна четвртина васпитача има позитиван став према раној писмености, при чему су васпитачи са мање радног искуства и нижом стручном спремом изричитији у ставу „против“ у односу на оне искусније, са високим образовањем, и учитеље. Као основне аргументе против раног описмењавања практичати наводе недовољну зрелост деце и (не)оспособљеност васпитача. Ипак, да „дечију заинтересованост за читање и писање не треба гушити и одлагати“ сложили су се готово сви учитељи и највећи број васпитача. Иако су практичари сагласни у ставу да је важно да у описмењавању деце сарађују породица, предшколска установа и школа, на чему посебно инсистирају учитељи,више од половинењих не познаје циљеве и задатке програма који се реализује у припремним групама. Установљене су разлике у очекивањима практичара од програмских активности при чему васпитачи фаворизују развој општих способности и свих аспеката развоја деце док су учитељи усмерени на припрему за описмењавање, пре свега писање. На крају рада дате су смернице за унапређивање сарадње предшколске установе и школе у циљу подршке раној писмености.

Кључне речи: Рана или настајућа писменост, академска писменост, сарадња предшколске установе и школе,припремни предшколски програм.

Литература

Čudina-Obradović, M. (2008). Igrom do čitanja: igre i aktivnosti za razvijanje vještina čitanja. Zagreb: Školska knjiga. Grginič, M. (2007). Što petogodišnjaci znaju o pismenosti, Život i škola, Osijek, 1/ 17:1-27. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (2006). Pravilnik o opštim osnovama predškolskog programa, Beograd: Prosvetni pregled. Mitrović, M. (2010). Koncepcije pismenosti u bukvarima i početnicama, Pedagogija, 65/2: 183-193. Vigotski, L. S. (1996). Problemi razvoja psihe, Beograd : ZUNS. Slunjski, E. (2010). Razvoj jezika in zgodnje pismenosti otroka v vrtcu, U: Hočevar, A. i Možgon, J. (ur.). Opismenjevanje učenk in učencev, pismenost mladih in odraslih – vprašanja, dileme, rešitve. Šalec : Zveza društev pedagoških delavcev Slovenije, 3849. Cenčič, M. (2000). Preučevanje poučevanja pismenosti, Sodobna pedagogika, 51/117, 2.
Bowman, B, Donovan, S, Burns, S. (2001). Eager to Learn: Educating Our Preschoolers, Washington: National Academy Press Marjanović Umek, Lj. (2011). Vloga jezika in socialnih kontekstov za razvoj predbralnih in prednapisovalnih zmožnosti, In: Bralna pismenost v Sloveniji in Evropi, (15-26), Brdo, 25. in 26. oktober 2011, Ljubljana : Zavod RS za šolstvo. Raport of the Nacional Early Literacy Panel (2008). Developing Early Literacy: A Synthesis of Early Literacy Development and Implications for Intervention. Jessup (Maryland): Nacional Institute for Literacy at ED Pubs. Molfase, V, Westberg, L. (2008). Impact of Preschool and Kindergarten programs on Young Children’s Early Literacy Skills, Developing Early Literacy (189-211). Jessep: Nacional Institute for Literacy. Fichel, J, Landry, S. (2008). Impact of Language Enhacement Interventions on Young Children’s Early Literacy Skills. Developing Early Literacy (211-231). Jessep: Nacional Institute for Literacy. Lonigan, Ch, Schatschneider, C, Weatberg, L. (2008). Impact of Code-focused Interventions on Young Children’s Early Literacy Skills. Developing Early Literacy (107-132). Jessep: Nacional Institute for Literacy. Lonigan, Ch, Shanahan, T., Cunningham, A. (2008). Impact of Shered-Reading Interventions on Young Children’s Early Literacy Skills. Developing Early Literacy (153-172). Jessep: Nacional Institute for Literacy.

EARLY LITERACY FROM THE PERSPECTIVE OF TEACHERS AND PRE-SCHOOL TEACHERS

Summary

Attitudes “for” and “against” literacy of children before they start formal education is often a subject of scientific debates and speculations of the general public. This topic becomes even more important along with the socio-cultural and socio-economic theories of the child’s development, which interpret a complex process of literacy as a developmental phenomenon which beginnings are contained in the first few years of the child’s life – so called ‘emerging literacy’. The researches show that literacy is facilitated in many aspects for children who grow up in a supportive socio-cultural environment, or undergone the preparation through appropriate preschool curricula. Most European countries start with preparation for systematic literacy of children when they are five age. In such circumstances, there is justification for the interest in exploring the attitudes of practitioners, which are expected to do the most when it comes to early literacy of children in our country. At the beginning of the past school year, there was organized a research in several elementary schools and preschool institutions in Serbia, on a sample consisted of 46 teachers and 48 pre-school teachers. Surveying 94 practitioners it was found that half of the teachers and a quarter of pre-school teachers have a positive attitude towards early literacy. Pre-school teachers with less experience and a lower degree were more explicit in their negative standpoint, in comparison to the more experienced pre-school teachers with higher education degree, and teachers as well. According to practitioners, the main arguments against early literacy are immaturity of children and (un)qualification of preschool teachers. However, almost all the teachers and pre-school teachers have agreed that the “children's interest in reading and writing should not be suppressed and delayed”. Although the practitioners are virtually unanimous in their belief that it is essential for the literacy of children to have cooperation of their family, preschool institution, and school, half of the teachers respondents have stated that they are not aware of the objectives and tasks of the curriculum which is being implemented in the preparatory groups in kindergartens and schools. The final part of to paper provides guidelines for the enhanced cooperation of schools and pre-school institutions in order to support individualized early literacy.

Key words: early oremergingliteracy, academic literacy, attitudes of teachersand pre-school teachers, cooperation between pre-school institutions and schools, pre-school preparatory curriculum.

Издавач:
Педагошки факултет у Бијељини

Часопис “Нова школа” налази се у првој категорији часописа у Републици Српској. (Министарство науке и технологије Републике Српске)