Стево Пашалић
Универзитет У Источном Сарајеву
Педагошки факултет у Бијељини

Момчило Пелемиш
Универзитет у Источном Сарајеву
Педагошки факултет у Бијељини

Дарко Пашалић
Универзитет Синергија Бијељина

УДК 37(497.6 Република Српска)
Прегледни чланак
дои:10.7251/НСК1311010П

ОБРАЗОВАЊЕ У 21. ВИЈЕКУ КАО РЕСУРС РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ИЗАЗОВИ И ДИЛЕМЕ

Апстракт:

Свака национална економија и њен дугорочни развој зависе искључиво од квалитета њених људских ресурса. Систем образовања основна је инфраструктурна претпоставка раста и развoја, исто као што је то и систем транспорта, енергетски систем, итд. Концепт доживотног учења и развоја људских ресурса једног система обухвата и усклађује различите облике учења у свим животним периодима. Савремени образовни систем чини мрежа школских и нешколских организација повезаних партнерским односима. Школа више није једина образовна установа, па се развој људских ресурса једне земље не смије редуковати на реформу школског система. Већ сада је тешко предвидјети која знања и вјештине ће бити потребне и тражене за наредних десет година. У већини професија знање се удвостручује сваких неколико година, што значи да знање свакога од нас треба да се удвостручи сваке 2 – 3 године, само да бисмо „држали корак“ са промјенама, а они који то не буду чинили неумитно ће заостајати. Традиционалне школе и образовни системи уопште, прилично неефикасни и неприлагодљиви школују просјечне појединце, па им тако не омогућавају да напредују у складу са својим способностима На почетку 21. вијека сусрећемо се са огромним промјенама: живот, друштво и економија постају све сложенији; вријеме у којем живимо је непредвидиво; природа послова се радикално мијења; све више послова нестаје усљед технолошких промјена. Пројектована будућност образовања као ресурса у Републици Српској имаће своје утемељење у учењу за рад (стицање нових знања која се практично могу примијенити), учењу за заједнички живот (стицање сазнања о другима), учењу за постојање (самостално и критичко расуђивање).

Кључне ријечи: систем образовања, ресурси, знање и вјештине, технолошке промјене.

Литература

  • Burnett N. & Patrions, H.A. (1999). Education and the changing world economy: the imperative of reform Prospects. Geneve: IBE.
  • De la Fuente, A.and Ciccone, A. (2003). Human capital in a global and knowledgebased economy.http://pareto.uab.es/wp/2003/56203.pdf.
  • Херера A. иМандић, P. (1989). Образовање за 21. стољеће. Сарајево: Свјетлост – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Недељковић, М. (1994). Образовање и развој, Образовање и друштво, књига 1, Београд.
  • Пашалић, С. и остали (2006). Демографски развој и популациона политике Републике Српске. Бијељина: ИП Младост .
  • Пашалић, С. и Драгосављевић, П. (2007). Демографски развој школске популације и оптимализација мреже школа у Републици Српској. Бања Лука: Министарство породице, омладине и спорта.
  • Пашалић, С. (2012). Демографски губици у БиХ 1991-2011. Бања Лука: Републички центар за истраживање ратних злочина Републике Српске.
  • Пашалић, С. (2010). Демографски контингенти младе популације Републике Српске – изазов за високо образовање. Зборник радова. Бијељина: Универзитет Синергија .
  • Пашалић, С. (2009). Демографски потенцијали школске популације као компоненте друштвено-економског развоја Републике Српске. Зборник радова. Београд-Дивчибаре: Универзитет у Београду.
  • Пашалић, С. и Пашалић, Д. (2012). Управљање људским ресурсима у туристичким предузећима. Зборник радова, Источно Сарајево: Универзитет у Источном Сарајеву.Саопштења – статистика образовања. Бања Лука: Републички завод за статистику.

EDUCATION IN THE TWENTIETH FIRST CENTURY AS A RESOURCE OF REPUBLIC OF SRPSKA-CHALLENGES AND DILEMMAS

Summary

Every nation’s economy and its long-term development depend entirely on the quality of its human resources. The system of education is a basic infrastructural assumption of growth and development as well as a system of transport, energetic system and etc. The concept of lifetime learning and development of human resources of one system includes and coordinates different forms of learning in all periods of life. Contemporary educational system consists of schools and no school organizations connected by partnership. School is not the only educational institution so the development of human resources of one country must not be reduced to the reform of the school system only.It is already difficult to predict which knowledge and skills will be necessary and required for the next ten years. In most of professions knowledge is doubling every few years which means that knowledge of each of us needs to be doubled every 2-3 years, just to ‘’keep up’’ with changes and those not doing so will inevitably fall behind.Traditional schools and educational systems generally, quite inefficient and inflexible educational systems, educate average individuals and do not allow them to make a progress according to their abilities. At the beginning of 21st century we are faced with big changes: life, society and economy become more complex; the time in which we live is unpredictable; the nature of work is changing radically; more jobs no longer exist because of technological changes. Projected future of education as a resource in Republic of Srpska will have its foundation in learning to work ( acquisition of new knowledge that can be practically applied) learning for living together( learning about others) learning of the existence( independent and critical thinking). Key words: еducational system, resources, knowledge and skills, technological changes

Издавач:
Педагошки факултет у Бијељини

Часопис “Нова школа” налази се у првој категорији часописа у Републици Српској. (Министарство науке и технологије Републике Српске)