Биљана М. Сладоје-Бошњак
Универзитет у Источном Сарајеву
Филозофски факултет Пале

УДК 159.953.5, 159.947.5, 159.922.72
Прегледни чланак
дои: 10.7251/НСК1311 235С

НЕКИ АСПЕКТИ ИСТОРИЈСКОГ РАЗВОЈА МЕТАКОГНИЦИЈЕ

Апстракт:

У раду су разматрани неки аспекти историјског развоја метакогниције. Развој метакогниције посматран је од Пијажеа, код кога метакогницију препознајемо у појму рефлектујуће апстракције и Виготског, код кога елементе метакогниције проналазимо у усмјеравању сопственог учења и мишљења употребом унутрашњег говора. Увођење метакогниције у фокус научних интересовања, везује се за Флејвела и његове радове из седамдесетих година прошлог вијека. Он је први увео термин метамеморија и зато је означен као зачетник појма метакогниција. По њему, метакогницију сачињавају знања и вјеровања о томе шта све утиче на ток и посљедице когнитивних активности.Ен Браун метакогницију дефинише као размишљање о сопственом учењу, сјећању и разумијевању, а одређује је као: опште метакогнитивно знање и метакогнитивно искуство. Коријене метакогниције код Стернебрега проналазимо у његовом моделу интелигенције. Наведена је и улога и значај когнитивнихпсихолога и представника конструктивизма у развоју метакогниције.

Кључне ријечи: метамеморија, метакогниција, историјски развој метакогниције, Виготски, Пијаже, Флејвел, Браун, Стернберг, когнитивнa психологија, конструктивизам.

Литература

Baker, L. (2008). Metacognitive development in reading: Contributors and consequences. In K. Mokhtari & R. Sheorey (Eds.), Reading strategies of first and second language learners: See how they read. Norwood, MA: Christopher Gordon. Blakey, E., Spence, S.(1990). Developing Metacognition. New York: ERIC Clearinghouse on Information Resources. Brown, A. L. (1987). Metacognition, Exsecutive Control, Self-Regulation and Other More Mysterions Mechanisms.Metacognition, Motivation and Understanding. Lawrence Erlbaum Associates. New Jersey: Hillsdalle. Виготски, Л.С. (1977). Мишљење и говор. Београд: Нолит. Вилотијевић, М.(2000). Дидактика. Предмет дидактике. Београд: Учитељски факултет. Гојков, Г. (1995). Васпитање метакогниције као елемент дидактичке компетенције наставника.Школа и развоја личности ученика, стр.49-58.Шабац: Виша школа за образовање васпитача Шабац и Актив психолога и педагога мачванског и Колубарског округа. Актив психолога и педагога Сремског округа. Гојков, Г. (1996). Метакогниција и стратегијски трансфер у дидактичким компетенцијама наставника.Иновације и традиција у образовању, приредио Бошко Влаховић. Београд: Заједница учитељских факултета Србије и Руска академија образовања Москва. Игњатовић-Савић, Н. (1990). Педагошке импликације теорије Виготског. Психологија, вол. XXIII , 1. Београд: Филозофски факултет. Kанкараш, M. (2004). Метакогниција-нова когнитивна парадигма. Psihologija (149 – 161), 37 (2). Ковач-Церовић, Т. (1998). Како знати боље. Развој метакогниције у свакодневном односу мајке и детета. Београд: Институт за психологију. Левков, Љ.(1995). Интелектуални развој, метакогниција и школа. Сазнавање и настава, стр.131-150. Београд: Институт за педагошка истраживања. Мирков, С. (2005). Улога метакогнитивних процеса у развијању стратегија учења. Зборник Института за педагошка истраживања, година XXXVII, бр. 1, стр. 28 – 44. Мирков, С. (2006). Метакогниција у образовном процесу. Зборник Института за педагошка истраживања, бр. 1, стр. 7 – 24. Пијаже, Ж. (1983). Порекло сазнања. Београд: Нолит. Пијаже, Ж., Инхелдер, Б. (1978). Интелектуални развој дјетета. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.Радоњић, С. (1981). Увод у психологију. Структура психологије као науке. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Rahman, F. & Masrur, R. (2011). Is Metacognition a Single Variable? International Journal of Business and Social Science, 2(5), стр. 135 – 141. Стојаковић, П. (1998). Истраживања у области метакогниције и њихов значај за развијање ефикасних стратегија и способности учења. Педагошка стварност, бр. 7 – 8, стр. 594 – 607. Sternberg, R. J. (1984). Toward a Trinarchic Theory of Human Inteligence. The Bihevioral and Brain Sciences, number 7. Flavell, J. H. (1976). Metacognitive aspects of problem-solving. InResnick, L. B. (Ed.), The nature of intelligence. NJ: LEA. стр. 231 – 235. Flavell, J. H. (1979). Metacognition and Cognitive Monitoring: A New Area for Cognitive Development Inquiry. American Psychologist.

SOME ASPECTS OF HISTORICAL DEVELOPMENT OF METACOGNITION

Summary

This paper deals with some aspects of historical development of metacognition. Lev Vygotsky and Jean Piaget included processes regarded as metacognitive in their theories of children's thinking. This transition from other-regulation to self-regulation is in the early regarded as a mark of metacognitive development. Piaget theorized that peers challenge one another's thoughts and thus advance their cognitive development. Challenging children to reflect on their own thinking is in fact challenging metacognition. Research on metacognition had its origins in the 1970s work of Flavell. This work focused on children's metamemory, that is, their knowledge and control of their memory processes. Ann Brown defines metacognition as thinking about one own learning and understanding and determins it as metacognitive experience. Further, Sternberg’ s triarhical model of intelligence is important root for metacognition. We didn't neglect role and relevance of cognitive psychologists and of representatives of construtivisam in the development of metacognition.

Key words: metamemory, metacognition, historical development of metacognition, Vygotsky, Piaget, Flavell, Brown, Sternberg, cognitive psychologists, construtivisam

Издавач:
Педагошки факултет у Бијељини

Часопис “Нова школа” налази се у првој категорији часописа у Републици Српској. (Министарство науке и технологије Републике Српске)