Рада Мандић,
Лидија Јовичић
Милијана Ђурић
Педагошки факултет у Бијељини
Универзитет Источно Сарајево

ДОИ 10.7251/NSK1801192M
УДК 371.3:91
371.315
Оригинални научни рад

ИСПИТИВАЊЕ СТАВОВА НАСТАВНИКА О ПРИМЈЕНИ И ЗНАЧАЈУ РЕФЛЕКИСВНЕ ПРАКСЕ У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

Апстракт:

Предмет истраживања овог рада је теоријско и емпиријско истраживање карактеристика рефлексивне праксе наставника географије у средњим школама Републике Српске, примјена рефлексивне праксе у настави географије те утицај рефлексивне праксе на наставни процес. Рефлексивна пракса, усвојена као структура мишљења, доводи до тога да наставник наново увиди шта је потребно промијенити у властитој наставно-педагошкој пракси. Основна хипотеза заснива се на чињеници да је рефлексивна пракса веома значајна за рад наставника и има велики утицај на унапређење методичке праксе. Помоћна хипотеза заснива се на чињеници да су откривање и анализа карактеристика рефлексивне праксе предуслов за побољшавање квалитета наставног процеса. У истраживању смо примјенили технику анкетирања базирану на питањима о личним стaвовима наставника о примјени и значају рефлексивне праксе. Узорак је обухватио 40 наставника средњих школа на територији Републике Српске. Карактер теме, предмет, задаци и постављене хипотезе истраживања утицале су и на избор одговарајућих истраживачких метода прије свега дескриптивне и математичко- статистичке уз примјену Ликертове скале. Добијени резултати указују да постоји рефлексија у раду наставника географије, свјесни су да преиспитивање наставног рада и размишљање о њему утиче на унапређивање њихове наставне праксе, на промоцију васпитне установе у којој раде, а највише на ученике и унапређивање њихових постигнућа.

Кључне ријечи: унапређење наставног рада, квалитетан наставник, рефлексивна пракса

Литература:

Буђевац, Н., Јошић, С., Радишић, Ј. и Бауцал, А. (2015). Наставник као
рефлексивни практичар. Приручник за наставнике. Београд: Министарство просвјете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Pešić, M. (1998). Pedagogija u akciji. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.
Радуловић, Л. (2011). Образовање наставника за рефлексивну праксу. Београд: Филозофски факултет у Београду.
Roeders, P. (2003): Interaktivna nastava. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Radulović, L. (2007): Istraživanje i razvijanje obrazovanja nastavnika za refleksivnu praksu – kritički prikaz jednog istraživanja kao grañenja obrazovnog programa.
Pedagogija, br. 4., 597–610
Radulović, L., Rajović, V. (2008): Koncept pripravništva nastavnika u svetlu refleksivne prakse, Beograd: Andragoške studije, br.2, str. 315–331
Rayford, C, R. (2010), Reflective practice: The teacher in the mirror. Las Vegas: University of Nevada.
Радишић, Ј., Буђевац, Н., Јошић, С. и Бауцал, А. (2015), Наставник као
рефлексивни практичар. Примјери добре праксе. Београд: Министарство
просвјете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Рајичић, М. и Васовић, М. (1964). Географско проучавање локалне средине.
Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
Schon, D. (1987), Educating The Reflective Practitioner, San Francisko, The Jossey- Bass Inc.
Сузић, Н. (2007). Педагогија за XXI вијек, Бања Лука: ТТ-центар.
Carr, W., & Kemmis, S. (2002). Becoming Critical, London: The Falemer Press
Sijaković, T. (2015) Mentorstvo u funkciji podsticanja refleksivne prakse
nastavnika: doktorska disertacija, Novi Sad.

TESTING THE TEACHERS ‘ASSIGNMENTS ON THE APPLICATION AND IMPORTANCE OF REFLECTIVE PRACTICES IN THE TEACHING GEOGRAPHY

The subject of the research of this paper is the theoretical and empirical research of the characteristics of the reflexive practice of geography teachers in secondary schools of the Republic of Srpska, the application of reflexive practice in the teaching of geography and the influence of reflexive practice on the teaching process. Reflexive practice, adopted as a structure of thinking, leads the teacher to reconsider what needs to be changed in his own teaching and pedagogical practice. The basic hypothesis is based on the fact that reflexive practice is very important for the work of teachers and has great influence on the improvement of methodical practice. The auxiliary hypothesis is based on the fact that the discovery and analysis of the characteristics of reflexive practice is a prerequisite for improving the quality of the teaching process. In the research, we applied a survey technique based on questions about the teachers’ personal attitudes about the application and significance of reflexive practice. The sample included 40 secondary school teachers on the territory of Republika Srpska. The character of the subject, subject, tasks and hypotheses of the research influenced the selection of appropriate research methods primarily descriptive and mathematical-statistical with the application of the Likert scale. The obtained results indicate that there is a reflection in the work of geography teachers, they are aware that reexamining teaching and thinking about it influences the improvement of their teaching practice, the promotion of the educational institution in which they work, and, most of all, the students and improving their achievements.

Key words: Reflexive practice, improvement of teaching, quality teacher

Издавач:
Педагошки факултет у Бијељини

Часопис “Нова школа” налази се у првој категорији часописа у Републици Српској. (Министарство науке и технологије Републике Српске)